Danas nam je gotovo nezamislivo venčanje bez bele haljine. Bela venčanica postala je jedan od najprepoznatljivijih simbola mlade, toliko uobičajen da retko zastanemo i zapitamo se- kada je sve to zapravo počelo?
Mnogo pre nego što je bela haljina postala standard za mlade širom sveta, jedna srpska princeza napravila je neobičan izbor. Njeno ime bilo je Petrija Obrenović, najstarija ćerka kneza Miloša i kneginje Ljubice.
Petrija se 1824. godine udala za Teodora Bajića, sina uglednog zemunskog trgovca. Njeno venčanje ostalo je zabeleženo kao jedno od najzanimljivijih venčanja dinastije Obrenović, ali i kao događaj koji se vezuje za početak tradicije bele venčanice u Srbiji.
Bela haljina u Srbiji- mnogo pre kraljice Viktorije
Petrija je na svom venčanju nosila belu haljinu od venecijanske svile, uz beli veo, bele čarape, svileni pojas i bele cipele. Za današnje pojmove zvuči sasvim očekivano. Za Srbiju u prvoj polovini 19. veka, to je bilo potpuno drugačije.
U to vreme mlade se uglavnom nisu venčavale u posebnoj beloj venčanici kakvu danas poznajemo. Nosila se svečana odeća, često narodna nošnja, a izbor boje i materijala zavisio je od društvenog statusa, običaja i mogućnosti porodice.
Zato je Petrijin izgled bio više od modnog izbora. Bio je odraz vremena u kojem se Srbija nalazila između sopstvene tradicije i sve snažnijeg uticaja evropske kulture.
A posebno je zanimljivo to što je njen mladoženja dolazio iz Zemuna- tada grada u okviru Habzburške monarhije, koji je bio mnogo više povezan sa srednjoevropskim kulturnim krugom.
Venčanje koje je izgledalo drugačije
Petrijino venčanje nije bilo obično ni po drugim detaljima.
Knez Miloš želeo je da svadba njegove ćerke bude svečana i raskošna, a čitav događaj organizovan je u duhu koji je za tadašnju Srbiju bio prilično moderan. U svadbenim običajima pojavili su se i elementi koji nisu bili deo tradicionalnog srpskog načina proslavljanja.
Petrija je tako, obučena u belu svilu i veo, postala mlada koja je svojim izgledom bila bliža evropskom nego tradicionalnom shvatanju venčanja.
I upravo zato njena priča danas deluje gotovo neverovatno.
Ali šta je sa kraljicom Viktorijom?
Ako ste ikada čuli da je kraljica Viktorija „izmislila“ belu venčanicu, Petrijina priča pokazuje zašto to nije sasvim tačno.
Kraljica Viktorija udala se za princa Alberta 1840. godine, dakle 16 godina nakon Petrije Obrenović. Viktorijina venčanica jeste imala ogroman uticaj na evropsku modu i pomogla je da bela venčanica postane simbol koji će mlade širom sveta želeti da kopiraju.
Ali bela odeća za venčanje postojala je i pre Viktorije.
Ono što je Viktorija uradila jeste da je od belog izgleda napravila nešto mnogo više od aristokratskog ili modnog izbora – pomogla je da on postane globalni ideal mlade.
Petrijina priča nas zato podseća da istorija venčanice nije počela u Londonu 1840. godine. I da se iza jedne naizgled jednostavne bele haljine krije mnogo veća priča o društvu, modi, statusu i promenama koje su se dešavale kroz vekove.
Od princeze do današnje mlade
Možda je upravo zbog toga priča o Petriji Obrenović toliko zanimljiva.
Ona nije imala Instagram, Pinterest ili bridal magazine koji bi joj pokazali šta je „trend“. Nije birala haljinu prema sezonskoj kolekciji. Bela haljina bila je njen izbor u vremenu kada ono što danas smatramo pravilom još uvek nije bilo pravilo.
Gotovo dva veka kasnije, mlade i dalje biraju belu haljinu, ali na bezbroj različitih načina. Minimalističku ili raskošnu. Vintage ili modernu. Sa velom ili bez njega. Sa dugim rukavima, otvorenim leđima ili potpuno jednostavnu.
I možda je upravo to najlepši deo tradicije- neke stvari ostanu, ali se njihovo značenje stalno iznova piše.
Petrija Obrenović obukla je belu venčanicu 1824. godine. Danas, gotovo dva veka kasnije, bela haljina i dalje čeka svoju mladu. Samo što sada svaka od njih ima priliku da joj da neko sasvim novo značenje.
*Izvor- Istorijski Zabavnik